Loading...
Trenutno ste u:  Medical  >  Izdanje Br. 59  >  Aktuelni tekst

ZDRAVLJE 2020 – postizanje zdravlja i razvoja u današnjoj Evropi

Objavio   /  

Zdravlje i blagostanje su ciljevi svakog čovjeka. Oni danas posmatraju kao najvažnija ljudska prava, glavne komponente pravičnog, humanog, ekonomskog i društvenog razvoj kao i resurs za svakodnevni život. Sve je više prisutno uvjerenje da su ovi ciljevi suštinski važni za humani razvoj i bezbjednost

Uvod

zdravljeZdravlje i blagostanje su ciljevi svakog čovjeka. Oni danas posmatraju kao najvažnija ljudska prava, glavne komponente pravičnog, humanog, ekonomskog i društvenog razvoja kao i resurs za  svakodnevni život. Sve je više prisutno uvjerenje da su ovi ciljevi suštinski važni za humani razvoj i bezbjednost. Na zdravlje se više ne gleda samo kao na stavku u potrošnji koju treba obezbijediti sredstva, već kao na vrijednost koju treba njegovati i pravično unapređivati. Na zdravlje se gleda i kao jedan pozitivni koncept, u kojem se naglašavaju društveni individualni resursi, kao i fizički kapacitet. U centru pažnje je život svakog od 900 miliona stanovnika u 53 zemlje evropskog regiona, a izazov današnjice jeste da te ideale učinimo zaista uticajnim i to na način koji jednako unapređuje zdravlje u svim zemljama evropskog regiona SZO. Uzimajući u obzir sva saznanja, kao i raspoložive tehnologije, možemo i moramo uraditi više. Više nego ikada ranije, zdravlje je danas u centru naše pažnje.

Pomenimo dva faktora za to: sile globalizacije i brzo prenošenje zaraznih bolesti, na primjer. Zdravlje je ključna komponenta debata o trgovini, diplomatiji i bezbjednosti. Zdravstveni sektor je svojevrsni ključni ekonomski sektor, značajan poslodavac i pokretač nauke, istraživanja i tehnologije. Dimenzija ljudskih prava u zdravlju izuzetno je značajna, ali često zanemarena: na primjer, kada brinemo zbog mobilnosti i migracija, zaboravljamo na predrasude i stigmu. Ovo su samo neki od  razloga zašto je zdravlje toliko važno. Ljudi žele i očekuju da utiču na svoje zdravlje i determinante zdravlja u svom političkom, društvenom, ekonomskom i fizičkom okruženju. Takav uticaj razvija zajednice i unapređuje zdravlje. Zbog ovako širokog opsega njegovih determinanti, zdravlje ne može biti odgovornost samo zdravstvenog sektora, iako taj sektor i zdravstveni sistemi mogu igrati veoma značajnu ulogu. Neophodni su modeli rada zasnovani na saradnji i prioritetima koji su zajednički različitim sektorima. Djelovanje na determinante zdravlja koje predstavljaju ishode u ovim sektorima pozitivno utiče na cijelo društvo, uključujući i ekonomiju.

Faktori koji danas doprinose opterećenju bolestima izuzetno su složeni i međusobno povezani. Među tim faktorima su, na primjer, staranje, migracija, dominantna zastupljenost nezaraznih bolesti, uključujući probleme mentalnog zdravlja; preostali izazovi vezani za zarazne bolesti; učinak i finansijski izazovi koji utiču na zdravstvene sisteme; kao i nedovoljna razvijenost službi javnog zdravlja u mnogim mjestima. Međutim, postoje uvjerljivi dokazi da se mogu kreirati racionalne politike koje direktno unapređuju zdravlje i blagostanje stanovništva i to pristupima koji kombinuju liderstvo vlasti i podršku okruženja, a promovišu osjećaj kontrole i osnaživanja. Neophodan je novi tip upravljanja za zdravlje za 21. vijek koji ce se zasnivati na: društvenim determinantama zdravlja, pravićnosti i održivosti; postizanju globalnih i društvenih ciljeva kroz nove i međusobno povezane oblike formalnog i neformalnog upravljanja i kroz nove strateške odnose, u čijem središtu je snažno iskazan glas naroda i njegova uključenost.

Zdravlje 2020. 

Pedeset i tri zemlje evropskog regiona predstavljaju bogatstvo različitosti u pogledu kulture, istorije, razvoja i resursa. Uprkos različitostima, ove zemlje okupile su se na godišnjem zasjedanju Regionalnog komiteta SZO za Evropu u septembru 2012. kako bi usvojile novi evropski okvir politike za zdravlje za Evropu, Zdravlje 2020, i obavezale se da ce ga sprovoditi. Izradi okvira Zdravlje 2020 prethodile su sveobuhvatne rasprave, kako unutar, tako i izvan Regionalne kancelarije SZO za Evropu, kao i izrada nekoliko novih studija.

Izrađen je opsežan pregled stanja društvenih determinanti zdravlja i nejednakosti u zdravlju u evropskom regionu SZO. Njegova svrha je izrada dokumentovanih preporuka za politiku u svrhe smanjenja nejednakosti u zdravlju širom regiona i kreiranja okvira za buduće aktivnosti. Pregled stanja rađen je u dvije faze tokom perioda od dvije godine, pod rukovodstvom Michaela Marmota. Cjeloviti izvještaj objavljen je u septembru 2013. Pregled stanja bavi se stepenom nejednakosti u zdravstvu na nacionalnom i međunacionalnom nivou u evropskom regionu i razmatra različita rješenja o tome kako se ta pitanja mogu rješavati kroz političko djelovanje.

Pregled stanja zasniva se na rezultatima 13 radnih grupa i nalazima i preporukama globalne Komisije za društvene determinante zdravlja: najvažniji zakljucak jeste taj da do nejednakosti u zdravlju dolazi zbog uslova u kojima se ljudi rađaju, odrastaju, žive, rade i staraju, dok nejednakosti u pogledu moci, novca i resursa, dovode do razlika u uslovima za svakodnevni život. Na osnovu ovih činjenica i analize, pregled stanja nudi i konkretne i praktične preporuke za intervencije političkim djelovanjem koje se mogu preduzimati tokom cijelog životnog toka i za razlicite generacije, a kojima se mogu smanjiti najednakosti u zdravstvu.

Ilona Kickbusch rukovodila je analizom principa i sprovođenja unaprijeđenog upravljanja za zdravstvo kako bi se rezultati te analize neposredno iskoristili za izradu okvira Zdravlje 2020. U glavnoj studiji se analiziraju novi pristupi upravljanju koje nam nameću promjenljivi i novi izazovi 21. vijeka. Kao osnova za analizu poslužilo je nekoliko dokumenata na ovu temu u kojima se temeljno analiziraju navedena pitanja. U studiji se posebno ukazuje na proces promjene modela upravljanja, pri čemu se upravljanje otvara za saradnju i ucešce velikog broja aktera, među kojima su državni (ministarstva, parlamenti, uprave, organi, komisije itd), društveni (preduzeća, građani, grupe organizovane u zajednici, globalni mediji, uključujući društvene mreže, fondacije, itd) i nadnacionalni (Evropska unija, Ujedinjene nacije, itd).

Navedene analize takođe su poslužile kao osnov za obradu aspekta upravljanja u evropskoj analizi društvenih determinanti zdravlja i nejednakosti u zdravstvu. U septembru 2012. godine objavljena je analiza rezolucija koje je tokom prethodnih deset godina usvojio Regionalni komitet SZO za Evropu, rezolucija Svjetske skupštine za zdravlje, kao i deklaracija sa ministarskih konferencija. Analiza preuzetih obaveza pokazuje da se Zdravlje 2020 može posmatrati kao okvir koji preoblikuje mnoge takve obaveze kroz koherentan i vizionarski pristup, kojim se prevazilazi fragmentiranost i olakšava sprovođenje.

Međutim, sada je potrebno pokloniti više pažnje nekim pitanjima, kao što su zdravlje starijih osoba, upravljanje nekim nezaraznim bolestima i ekonomskim implikacijama zdravlja i bolesti. Uz to, u ovoj studiji sugeriše se da mehanizme i principe na kojima počiva sprovođenje složenih strategija treba bolje definisati i osmisliti. I na kraju, u studiji se predlaže da nove rezolucije Regionalnog komiteta SZO za Evropu treba da obuhvate kratak pregled napretka ostvarenog u sprovođenju ranijih obaveza .

Analiza stečenog iskustva u međusektorskom djelovanju objavljena je 2012. Ovom analizom dokumentovano je iskustvo uključivanja zdravlja u sve politike i ocijenjen i upoređen ucinak različitih upravljačkih struktura kroz aktivnosti kojima utiču na društvene determinante zdravlja i, u konačnom, na zdravlje naroda. U publikaciji se prezentiraju rezultati istraživanja o tome kako se međusektorske strukture upravljanja mogu uspješno uspostaviti, koristiti i održavati. Takođe se kreatorima politike pružaju pristupačni i relevantni primjeri raspoloživih mehanizama i instrumenata upravljanja.

I na kraju, uskoro treba da se objavi analiza ekonomije prevencije bolesti. U njoj se ispituju konkretni dokazi koji služe kao snažan argument u prilog većim ulaganjima u unapređenje zdravlja i mjere za prevenciju bolesti, sa ciljem veće isplativosti i boljih rezultata.

Države članice evropskog regiona SZO usvojile su okvir Zdravlje 2020 u dva oblika. U dokumentu Evropski okvir politike za pružanje podrške vlastima i društvu za postizanje zdravlja i blagostanja, političarima i ključnim praktičarima u okviru određene politike prezentiraju se osnovne vrijednosti i principi, koji treba da posluže kao strateško usmjerenje u okviru date politike kako bi se Zdravlje 2020 sprovelo u praksi. Duži dokument, pod nazivom Okvir politike i strategija Zdravlje 2020, sadrži mnogo detaljniji opis dokaza i praksi vezanih za zdravlje i blagostanje i namijenjen je onima koji se bave kreiranjem politike i njenim sprovođenjem na operativnom nivou. Okvir politike i strategija Zdravlje 2020 zamišljen je kao “živi” vodič kroz politike i strategije koji predstavlja vezu sa promjenama stanja i prakse. Ovaj dokument nije recept, već jedan praktičan okvir koji treba koristiti i primjenjivati u kontekstu okolnosti potreba i ambicija svake pojedine zemlje.

Razlog za nastanak okvira Zdravlje 2020 jesu razlike u stanju zdravlja širom evropskog regiona SZO. Zdravlje se unapređuje, ali su i dalje prisutne ogromne nejednakosti.  Među zemljama su u tom pogledu prisutne ogromne razlike, uglavnom u odnosu na gradijent istok-zapad. Ista slika pokazuje da kod djeteta rođenog u Zajednici nezavisnih država postoji tri puta veća mogućnost da će umrijeti prije navršene pete godine nego kod djeteta rođenog u nekoj od zemalja Evropske unije, dok su stope smrtnosti među majkama do 43 puta veće u nekim zemljama regiona nego u nekim drugim.

Autori: Zsuzsanna Jakab, direktorka SZO Regionalne kancelarije za Evropu, Dr Agis D. Tsouros, direktor Odjeljenja za politiku i upravljanje u oblasti zdravstva i opšte dobrobiti

Izvor:

Baza podataka SZO Evropsko zdravlje za sve. Nastavak teksta u sljedećem broju

 Marmot Review Team. European review of social determinants of health and the health divide. (prevod naslova publikacije: Evropski pregled stanja društvenih determinanti zdravlja i nejednakost u zdravstvu). Copenhagen, WHO Regional Office for Europe, 2013.
 Kickbusch I, Gleicher D. Governance for health in the 21st century. (prevod naslova publikacije: Upravljanje za zdravlje u 21. vijeku). Copenhagen, WHO
Regional Office for Europe, 2012 (http://www.euro.who.int/__data/assets/pdf_le/0019/171334/RC62BD01-Governance-for-Health-Web.pdf, pristup ostvaren 16. septembra 2013).
Bertollini R, Brassart C, Galanaki C. Review of the commitments of WHO European Member States and the WHO Regional Office for Europe between 1990 and 2010. Analysis in the light of the Health 2020 strategy. (prevod naslova publikacije: Analiza obaveza evropskih država članica SZO i Regionalne kancelarije
SZO za Evropu od 1990. do 2010. Analiza u svijetlu strategije Zdravlje 2020).Copenhagen, WHO Regional Office for Europe, 2012 (http://www.euro.who.int/__data/assets/pdf_le/0020/171902/Review-ohe-commitments-of-WHO-European-Member-States-and-the-WHO-Regional-Ocefor-Europe-between-1990-and-2010.pdf, pristup ostvaren: 16 September 2013).
McQueen DV, Wismar M, Lin V, Jones CM, Davies M, eds. Intersectoral governance for health in all policies: structures, actions and experiences. (prevod naslova publikacije: Međusektorsko upravljanje za zdravlje u svim politikama: strukture, djelovanje i iskustva). Copenhagen, WHO Regional Office for Europe, 2012
(Observatory Studies Series, No. 26).
Zdravlje 2020: Evropski okvir politike i strategija za podršku djelovanju u cijeloj vlasti i društvu u svrhe zdravlja i blagostanja. Kopenhagen, Regionalna kancelarija SZO za Evropu, 2012.
Zdravlje 2020: Evropski okvir politike i strategija za 21. vijek. Kopenhagen, Regionalna kancelarija SZO za Evropu, 2013.

    Štampaj       Email
  •             NOVI BROJ PDF

    center

  • center

  • center

  • center
     

    center
     

    center
     

    center