Sirće nastaje kada se na molekul glikoze nasele gljivice i bakterije fermentacije, odnosno, kada nastane proces truljenja. U prvoj fazi glikoza se raspada na etil alkohol i ugljendioksid. Ukoliko se ovaj proces degradacije, raspadanja ne zaustavi hemijom ili tolotom, iz alkohola nastaje još štetniji produkt – sirće. To je poznato svakome od nas – šte se desi kada vino dugo stoji ? Vino se „ukiseli”, odnosno, nastaje sirće.
Životne namirnice i sirće
Da li ste razmišljali šta se dogadja sa biološkim osobinama hrane kada dođe u kontakt sa sirćetom bilo kog porijekla: alkoholno, vinsko, jabukovo – od “zelenih nepr-skanih jabuka”…Uzmimo recimo zelenu salatu: salata pripada grupi nitrofilnih biljaka jer sadrži visoke koncentracije štetnih nitrita. Da bi smanjili štetu od nitrita, koristimo isključivo spoljne, tamno zelene listove a korijen i blijede listove bacamo…
Sirće, za vrlo krtako vrijeme sve vitamine iz salate (ili bilo koje druge hrane) ekstrahuje, razori i uništi.
Na žalost, proces se ovdje ne zaustavlja, sada dolazi do reakcije sjedinjavanja nitrita i (NH2) amino grupe i stvaraju se izuzetno štetni i kancerogeni nitrozamini… No, ako bi sirće zamijenili limunovim sokom – onda smo višestruko poboljšali biološke osobine hrane.
Dodat sok limuna:
-sačuvaće sve vitamine sadržane u hrani, -onemogućiće spajanje nitrita i aminogrupe, -poboljšaće biološke osobine hrane…
Sirće i metabolizam neurona mozga
Pojavljuju se podaci da sirće otežava ulazak glikoze u mozak, a time usporava i otežava funkcionisanje komplet-nog nervnog sistema.
Sirće i kolesterol
Činjenica je da izvjestan broj stručnjaka, iz njima poznatih razloga, preporučuje sirće za snižavanje povišenih vreijdnosti lipida u plazmi. Podaci iz svjetskih laboratorija ukazuju na potpuno suprotan efekat sirćeta, ali gledajući dalekosežno, dugotrajna upotreba sirćeta (bilo koje vrste) zbog uticaja na metabolizam, na žalost, dovodi do blagog porasta, odnosno, do hiperlipoproteinemije..
Sirće i maligne promjene želudca
Postoje različita zanimljiva istraživanja, da u svim zeljama svijeta, koje duže od petnaestak godine za čuvanje životnih namirnica koriste različite vrste dubokog zamrzavanja, (nisu kao nekada primorani da hranu čuvaju u različitim kombinacijama usoljavanja) a posebno u nacijama koje u dužem vremenskom periodu za dugotrajno čuvanje namirnica ne koriste različite vrste turšija, nego zamrzivače, procenat novooboljelih od više tipova primarnog raka želudca smanjio se za više od 50%.
Piše: prim. dr Petar Borović,
Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut
Dodajte komentar