Sve više malih hirurških intervencija izvodi se u svakodnevnoj stomatološkoj praksi a to zahtijeva ozbiljno ramatranje načina sterilizacije instrumenata i opreme koja se koristi.
Najprepoznatljivija su dva načina sterilizacije:
Sterilizacija suvom toplotom kada se čiste osušeni instrumenti (osim nasadnih instrumenata), sterilišu na temperature od 180 C u trajanju od 1 sat, a sitni stomatološki instrumenti (svrdla i endodontski instrumenti) na temperaturi od 120 C u vremenu trajanja od 6 sati. Ova grupa sterilizatora nije namijenjena sterilizaciji porozne opreme (komprese, gaze, hirurški mantili).
Sterilizacija stomatoloških instrumenata u autoklavu podrazumijeva proces uvođenja vodene pare pod pritiskom. Zasićena vodena para je veoma efikasan prenosilac toplotne energije, višestruko efikasnija od suvog vazduha. Čisti instrumenti se izlažu pari pod pritiskom od 1 bar-a na temperaturi od121 C u periodu od 30 minuta, ili pod pritiskom od 2 bar-a na temperaturi od 134 C u vremenu trajanja 15 minuta.
Ovakav način sterilizacije ujedno je pogodniji za očuvanje kvaliteta instrumnata koji se sterilišu.
Postoji mnogo različitih autoklava sa različtim karakteristikama. Evropski standard klasifikuje autoklave u odnosu na sterilizacioni tip ciklusa tj. tip instrumenata i materijala koji će se sterilisati u autoklavu. To su autoklavi klase N I, autoklavi klase B I S koji koriste vakuum pumpu. Vakuum autoklavi imaju pumpu za uklanjanje vazduha iz komore prije nego što se komora ispuni vodenom parom, čime se povećava efikasnost sterilizacije zbog direktnog kontakta pare i svih površina instrumenta kao i materijala koji se sterilišu. Zbog toga svi instrumenti koji se sterilišu moraju biti suvi i čisti prije nego što se unesu u komoru autoklava.
Kontaminacija tkivnim reziduama, tjelesnim tečnostima, uljem i sl. sprečava kontakt pare i površine instrumenata, ili se u procesu sterilizacije može fiksirati za instrument, pa se naknadno ne može ukloniti sa instrumenta. Na kraju može kontaminirati vodu i stimulisati razvoj bakterija. Stoga je važno da se postupa po uputstvu proizvođača i da se autoklav ne optereti više nego što proizviđač propisuje.
Autoklav klase B, koji zadovoljava standard, namijenjen je sterilizaciji čvrstih, upakovanih instrumenata, instrumenata sa lumenom (kanile, nasadni instrumenti), poroznog materijala, ima i poststerilizacionu fazu sušenja koja garantuje da će sadržaja utoklava biti suv pri otvaranju vrata.
Veoma je važno da se pravilno rukuje sa autoklavom , a to sve počinje sa pravilnom i korektnom instalacijom i dobrom servisnom podrškom. Takođe, važni faktori su rutinsko održavanje autoklava i jednostavnost korišćenja tj. da je uputstvo za rukovanje
autoklavom razumljivo onima koji ga koriste, a da je servis garantovan kvalifikovanom osobom. To sve proističe iz toga što su vakuum autoklavi mnogo složeniji uređaji od tradicionalnih, a u slučaju kvara njihova popravka mnogo košta.
Sterilizatori imaju presudnu ulogu u prevenciji prenosa infekcija, pa bi zbog toga uvijek trebalo izvoditi test program, kako na početku rada neposredno poslije instalacije , tako i periodične provjere koje moraju biti rutinske.
Osoblje koje rukuje autoklavom mora biti adekvatno obučeno o svim fazama procesuiranja instrumenata od čišćenja, dezinfekcije pa do sterilizacije u autklavu. Dobro obučeno osoblje i pravilno održavanje opreme za sterilizaciju smanjuje rizik od infekcije kod osoblja i pacijenata.
Nepoštovanje pomenutih procedura, u slučaju da je došlo do prenosa infekcije, može dovesti do utvrđivanja odgovornosti na sudu i optužbi za neprofesionlno ponašanje. Dobro bi bilo da postoji trajna evidencija kao dokaz da autoklav ispravno radi i postiže uslove sterilizacije pouzdano. Dakle, podatke o rutinskim, periodičnim testiranjima treba da podnosi onaj ko rukuje autoklavom, a sama testiranja da obavlja ovlašćena osoba.
U kontroli sterilizacije koriste se hemijski i biološki indikatori.
Instrumenti koji se sterilišu u autoklavu mogu biti upakovani i neupakovani. Praktičnost upakovanih instrumenata ogleda se u sigurnom čuvanju i selektivnoj upotrebi, dok neupakovani instrumenti bivaju kontaminirani pri prvom kontaktu sa vazduhom i biće u istom stanju kao i vazduh u prostoriji, pa ih treba koristiti odmah po uzimanju iz autoklava. U slučaju da je potrebno deponovati instrumente, mogu biti stavljeni u čisti, dezinfikovani, suvi, hermetički zatvoreni kontejner.
Na kraju, svaka ordinacija, bez obzira da li se bavi hirurškim procedurama ili ne, treba imati autoklav kao osnovni način sterilizacije instrumenata koji se koriste u svakodnevnoj praksi.
Piše: dr stomat. Julija Rašović, ordinacija Apolonia, Podgorica
Dodajte komentar