[heading]Savremeno doba izbacilo je iz upotrebe glineno i drveno posuđe, ali sve što je savremeno ne znači da je i dobro. Stručnjaci kažu da je nezdravo spremati hranu u teflonskom posudu, a treba biti oprezan i kada se radi o aluminijskom. Plastiku izbjegavati što je više moguće[/heading]
Da nije dovoljno da ono što se krčka u loncu bude lijepog mirisa i ukusa, od domaćih namirnica, kvalitetnih i prirodno uzgajanih, već da moramo voditi računa u čemu to spremamo, možda mnogi ne znaju ili o tome ne vode računa. Međutim, danas kada više ne koristimo zemljane posude za kuvanje i drvene kašike i tanjire, i te kako moramo voditi računa u čemu spremamo jelo. Savremeno doba i komercijalizacija svega, dovela je do hiperprodukcije posuđa od raznog materijala, od kojeg dobar dio, prema riječima stručnjaka, ne bi trebalo koristiti jer materijal od koga je napravljeno nepovoljno utiče na postojanost i organoleptička svojstva hrane. fEosuđe u kome bi trebalo kuvati ne smije ispoljavati taj uticaj, mora biti neporozno i nepropustljivo, a mjesta direktnog kontakta sa namirnicama ne smiju biti premazana lakovima i bojama. Ako se namirnice kontaminiraju od posuđa i takve dugotrajno upotrebljavaju, mogu izazvati specifične toksične, kancerogene ili teratogene efekte. Dovoljno da se ozbiljno zamislimo i zapitamo u čemu kuvati?
NAJBOLJI JE PRIRODNI MATERIJAL
Najbolje posuđe sačinjeno je od prirodnog materijala – staklo, | keramika, glina, nerđajući čelik. Zdravstveno adekvatno posuđe jeste ono od livenoga gvožđa i emajlirano. Ono je prihvatljivo za upotrebu ukoliko je dobrog kvaliteta i izrađeno od debljeg emajla. EmajliraneBpovršine moraju biti glatke i intaktne, a kvalitet se provjerava kuvanjem | rastvoru rastvora sirćetne kisjeline od 40% i ne bi smjelo da se otopi više od 0,5 mg emajla po kvadratnom centimetru površine. Trebalo bi izbjegavati upotrebu teflonskih posuda, plastike (i za čuvanje i za pripremanje hrane), te aluminijumsko posuđe. Ako se koriste plehovi, najbolji su emajlirani jer je posuđe presvučeno zaštitnim slojem emajla bezbjedno. U aluminijumske plehove najbolje je staviti masni papir, nikako aluminijumsku foliju, da aluminijum ne bi prešao u hranu. Za miješanje hrane najbolje je koristiti drvene varjače i to po mogućnosti za različitu hranu različite. Za sjeckanje obavezno koristiti drvene daske. Daska ne bi trebalo da bude mnogo vlažna, da se na njoj ne bi rastvarali minerali i vitamini koji su rastvorljivi u vodi.
U ČEMU NE SMIJEMO KUVATI?
Prema upozorenjima stručnjaka iz ove oblasti, koja inače nije dovoljno istražena, posuđe se nikako ne bi smjelo proizvoditi od olova i legura astata. Sadržaj olova mora biti strogo ograničen i može se koristiti samo za izradu djelova koji nijesu u direktnom kontaktu s namirnicama. Ako je u pitanju posuđe za čuvanje namirnica, sadržaj olova ne smije biti veći od jedan odsto.
Posuđe od aluminijuma može se koristiti, ali samo ako je čistoća aluminijuma od kog je napravljeno skoro 100 odsto (99,6 odsto). Ono se može koristiti i za svakodnevnu upotrebu, ali opasnost predstavlja toksično jedinjenje aluminijum-hlorid, koje se stvara u kontaktu sa posoljenom hranom. Dokaz da je stvoren aluminijum-hlorid uočljiv je ako se na dnu posuđa, nakon stajanja namirnica, pojave rupice. Posuđe je oksidiralo, a dio aluminijuma je prešao u hranu. Međutim, štetno dejstvo po organizam ispoljava se tek poslije dugotrajnog unošenja takve hrane.
ZEMLJANO POSUĐE
Posuđe i pribor od gline, keramike i porculana izrađuju se od lončarske gline koja se onda premaže smjesom gleđi, a potom peče. To je posuđe dobro za svakodnevnu upotrebu, ali se mora paziti da ivice budu glatke, jer ako je gleđ oštećena ne može se koristiti.
Starinski zemljani lonci i šerpe, u kojima su spremale naše bake, veoma su dobri. Danas se, međutim, unutrašnjost ovakvog posuđa premazuje lakom koji sadrži olovo, pa treba biti oprezan i kupovati ono koje nema nikakav premaz. Ono je autentičnije od lažno dekorisanog.
Na tržištu vlada prava poplava i posuđa od stakla, ali i tu treba birati ono bez dekoracije jer je mnogo pouzdanije.
PLASTIKU I TEFLON IZBJEGAVATI
Plastika nije zdrava ako jelo u njoj dugo stoji, a plastično posuđe može biti obojeno supstancama koje sadrže metalne soli i mogu da dovedu do kumulativne intoksikacije. Reaktivnost plastike zavisi od njene strukture. Ako je mekša i fleksibilnija plastika, veća joj je reaktivnost. Takvo posuđe ili plastične vrećice brže reaguje sa hranom i dovodi do promjene organoleptičkih svojstava. Plastika ispušta polivinil – hlorid, a sadrži i ftalate koji se iz plastike izlučuju u hranu. Ftalati štete radu jetre i pluća. Plastika se ne smije koristiti u mikrotalasnim pećnicama.
Iako ekonomično spremanje hrane, prema onome što specijalisti iz oblasti higijene ističu, nije zdravo koristiti. Priprema hrane u njemu je praktična jer se skraćuje vrijeme kuvanja, može da se kuva i peče bez masnoća. Ipak, zagrijavanjem teflonskog tiganja do 240 do 350 stepeni Celzijusa dolazi do termičkog raspada teflona i razvijanja vrlo otrovnih para. Teflon u stvari ne podnosi temperature, iako se to ističe u reklamama, već velikim zagrijavanjem nastaje mješavina otrovnih hemikalija. Ako se u roku od tri minuta telon zagrije do 400 °C, postupak pripreme hrane pretvara se u proizvodnju teflonskih para. Ljudi izloženi teflonskim parama obolijevaju od takozvane „teflonske gripe”. Simptomi te bolesti slični su „običnoj” gripi – povišena tjelesna temperatura, groznica, kašalj i bol u grlu. Pri korišćenju telonskog posuđa treba voditi računa da je telonski premaz očuvan, da se izbjegavaju bilo kakve ogrebotine. Treba ga zagrijavati uvijek dodajući masnoću ili vodu, jer će se tako imati orjentacija o postignutoj temperaturi. To posuđe nikad ne treba upotrebljavati duže od godinu dana.
Dodajte komentar