Loading...
Trenutno ste u:  Medical  >  Izdanje Br. 39  >  Aktuelni tekst

Neka znaju bolesti, loše će se provesti

Objavio   /  

Kompanija “Ivančić i sinovi” organizovala je 21. juna u podgoričkom hotelu “Ramada”, edukativno veče na kojem su eminentni profesori, pred oko 300 ljekara i farmaceuta, govorili o značaju probiotskih bakterija za ljudski organizam i njegovo zdravlje, a u nastavku je održana pozorišna predstava “One stvari”, glumca Dragoljuba Mićka Ljubičića.

U sklopu projekta kontinuirane medicinske edukacije u podgoričkom hotelu “Ramada”, održano je obrazovno – zabavno veče. Poznati stručnjaci govorili o značaju probiotskih bakterija, a nakon toga održana pozorišna predstava

Kompanija “Ivančić i sinovi” organizovala je 21. juna u podgoričkom hotelu “Ramada”, edukativno veče na kojem su eminentni profesori, pred oko 300 ljekara i farmaceuta, govorili o značaju probiotskih bakterija za ljudski organizam i njegovo zdravlje, a u nastavku je održana pozorišna predstava “One stvari”, glumca Dragoljuba Mićka Ljubičića.

Na temu “Probiotici i prebiotici” govorio je prof. dr Nedeljko Radlović, sa Univerzitetske dječje klinike u Tiršovoj ulici u Beogradu. On je podvukao značaj uspostavljanja narušene biološke ravnoteže, koju je savremeni čovjek izgubio odričući se “izvornog života”. Poremećena simbioza probiotskih bakterija i čovjeka, rezultira različitim alergijskim, autoimunim i malignim oboljenjima. Riječ je o multifaktorskim oboljenjima, a vraćanje ravnoteže mikroflore značajno je za njihovu prevenciju.

- Čovjek kao najsavršenije živo biće, koga je priroda podarila da je mijenja i da u njoj dominira, sa civilizacijom je umnogome izmijenio osnove ravnoteže u kojoj egzistira sa priro­dom. Današnji čovjek se u velikoj mjeri odrekao izvornog života – malo se kreće, drugačije se hrani, koristi različita higijenska i dezinfekciona sredstva, upotrebljava konzervanse, različite antimikrobne ljekove. Na pomolu je i genski modifikovana hrana, velika dodatna opasnost. Rezultat svega ovoga je poremećena naturalistička simbioza čovjeka i hlorifamnih bakterija – rekao je profesor Radlović.

Vrlo zanimljivo i u šaljivom tonu govorio je i prof. dr Borislav Kamenov, iz Kliničkog centra u Nišu. Tema njegovog predavanja bila je “Znača jprobiotika u razvoju gastrointestinalne tolerancije”.

- Bakterije u kolonu indukuju normalno funkcionisanje organizma i nije potrebna velika nauka da se to shvati. Naše seljanke to bolje shvataju od mnogih savremenih majki i njihovih saveznika ljekara, koji za svaku sitnicu prepisuju antibiotike-upozorio je Kamenov.

U našim crijevima pored toga što se stvaraju direktni uticaji na epitelne ćelije, stvaraju se i imunoregulatorne ćelije koje od napada brane sve što “na usta uđe”. Profesor Kamenov naglašava da će one od napada štititi srce, pa čak i mozak.

- Epitelne ćelije su tanke i nježne, ali selektivno pro­puštaju. One nas brane od neželjenih reakcija. Ako se one oštete krov naše kuće će prokišnjavati, slikovito rečeno. Zato je unošenje probiotika od velike važnosti, jer su probiotske bakterije normalni stanovnici crijeva i njihova biološka osnova je da smiruju inflamaciju. Čak iako u tijelu ima patogenih bakterija, probiotske će održati ravnotežu i do bolesti neće doći, zato što one smiruju sistem i nude racionalni odgovor. One utiču na fruktozu, propustljivost sluzokože digestivnog trakta, utiču na generalni odgovor intestinalnog sistema da kontroliše inf amaciju u crijevima. Regeneracije i reparacije tkiva pomažu probiotici -kategoričan je profesor Kamenov.

Prof. dr Branimir Nestorović, sa klinike u Tiršovoj, nije govorio o probioticima, mada ih je često spominjao. Njegova tema je bila jedan element, od izuzetne važnosti za organizam, jer je njegov nedostatak uzrok nastajanju mnogih bolesti. Taj element je cink, o čijim je imunomodulatornim svojstvima govorio profesor Nestorović.

- Cink učestvuje u svim biološkim procesima. To je element bez koga nema života. Sastavni je dio trista enzima, a cijela grupa transkriptivnih faktora sadrži ga, takozvani cinkfinkeri. To su supstance koje omogućavaju sintezu DNK. Imuniteta nema bez cinka, čitav krak ćelijskog imuniteta bez njega će biti izmijenjen. Nema ni odbrane od bakterija. Cink je i antioksidans, a bitan je i za zdrave kosti. Uočene su njegova pozitivna dejstva u poboljšanju stanja kod bolesti kao što je Daunov sindrom ili autizam. Na pneumoniju izuzetno djeluje, a da ne pričamo o dijar­eji, naročito kod djece kod koje njegov nedostatak izaziva gomilu raznoraznih problema – kazao je Nestorović, naglašavajući njegovu važnost za starije osobe.

Svakodnevnu suplementaciju cinka naročito ne bi trebalo da propuštaju osobe starije od 55 godina. Muškarci bi morali da ga, po riječima profesora Nestorovića, koriste iz dva razloga: starosti i prevencije karcinoma prostate. On se koristi i za liječenje tog oboljenja, u visokim dozama tokom šest nedelja.

Po njegovim riječima cink se na ovim prostorima jako malo koristi, što potvrđuju i podaci Svjetske zdravstvene or­ganizacije. Po njihovoj procjeni njegov nedostatak je na petom mjestu uzročnika bolesti.

Prisutne je pozdravio i predstavnik kompanije “Ivančić i sinovi” Mr pharm. Nenad Milivojević.

    Štampaj       Email
  • Published: 2137 days ago on Jul 16, 2013
  • Objavio:
  • Last Modified: Jul 16, 2013 @ 2:20 pm
  • Filed Under: Izdanje Br. 39
  •             NOVI BROJ PDF

    center

  • center

  • center

  • center
     

    center
     

    center
     

    center