Loading...
Trenutno ste u:  Medical  >  izdanje br. 120  >  Aktuelni tekst

Duktalna ehografija u komparaciji sa drugim imaging metodama u dijagnostici oboljenja dojki

Objavio   /  

Mr sci dr Kovač Radomir, radiolog

Dojke su parne egzokrine zlijezde na prednjoj strani grudnog koša između III i VII rebra, na sredini između grudne kosti i pazuha. Poluloptastog su ili kupastog oblika uz odstupanja koja su najčešće genetski ili rasno uslovljena. Svojom bazom leže na fasci velikog grudnog mišića sa kojom je povezana rastresitim vezivnim tkivom, zbog čega je izrazito pokretna.
Žljijezda je podijeljena u 15-20 glandularnih jedinica – lobula koji „plivaju” u volumenu masnog tkiva, a svaki ima duktalno ušće kojim završava na rubu mamile…

dojkaDojke  su parne  egzokrine  zlijezde na  prednjoj  strani  grudnog koša između III i VII rebra,  na sredini između  grudne  kosti i pazuha. Poluloptastog su  ili kupastog oblika uz odstupanja koja su najčešće genetski ili  rasno  uslovljena. Svojom bazom leže na fasci  velikog grudnog  mišića sa kojom  je povezana rastresitim vezivnim  tkivom, zbog  čega  je izrazito pokretna.

Žljijezda  je podijeljena  u 15-20 glandularnih  jedinica – lobula koji  „plivaju” u volumenu  masnog tkiva, a svaki ima duktalno  ušće kojim  završava  na  rubu  mamile.

Dojka  je površni  organ dostupan  svim  dijagnostickim  ispitivanjima a očekivan  je lak  put  do rezultata istih. Uprkos tome, dijagnostika  oboljenja  dojki,  prije  svega tumora, je vrlo  delikatna,  što  se  ogleda u viskokoj  smrtnosti značajno  uzrokovanoj kasnim  otkrivanjem oboljenja. Dijagnosticke  metode za otkrivanje  oboljenja dojke su  raznovrsne, mogu se podjeliti  na:     1. osnovne  dijagnosticke  metode – anamneza, inspekcija, palpacija i samopregled dojki. Ove  metode nijesu  dovoljno osjetljive  za  postavljanje dijagnoze oboljenja  dojke, prije svega karcinoma. 2. Imaging metode – mamografija, ehotomografija, magnetna rezonaca, termovizija i scintimamografija. 3. Dijagnostičke citološke  i  histoloske metode – FNAB, CNB, citološki pregled sekreta  dojki i hirurška biopsija. Osnovne  metode  pregleda  dojki, iako  nedovoljne,  podrzumijevaju se prije   svake dijagnostičke procedure, a citoloske  i  histoloske metode pregleda najsigurnije su i rade se po potrebi. Centralno  mjesto u razmatranju dijanoze  oboljenja dojki  pripada imaging tehnikama. Do sada tri najčešće upotrebljivane  tehnike za  dijagnostiku oboljenja  dojki su  mamografija, ultrazvuk, magnetna   rezonanca,  a  svaka  ima  svooje  nedostatke  u  ranom  otkrivanju raka  dojke. Danas  se  najčešće koriste  dvije  tehnike,  mamografija   i ultrazvuk, a dijagnoza se često  donosi komparativnom procjenom  obje  metode.

U prethodnom  vremenu obje  metode nastoje  poboljšati  svoje dijagnostičke mogućnosti sa ciljem ostvarivanja veće  uloge,  odnosno  primata  u  dijagnosti oboljenja  dojke. Prvi   rtg  snimak (mamografija)  dojki  urađen  je 1913.  godine (snimak tumora operisane dojke)  nedugo  poslije pojave prvih  rtg  aparata. Krajem  pedesetih  godina  dvadesetog  vijeka, sa konstrukcijom  aparata  sa „mekozračnom“ tehnikom (molibdenske anode) počinje  klinička  primjena  mamografije. Sedamdesetih   i  osamdesetih  godina mamografija se  pokazuje kao metoda  bez konkurencije. Mamografija   postaje  „zlatni standard“ u  ispitivanju  oboljenja dojki  zahvaljujuci svojoj  praktičnosti, cijeni, jednostavnosti, brzini, globalnom  pristupu, neovisnosti  od ljekara u tehničkom dijelu i supreriornošću nad kliničkim pregledom.

Ultrazvuk  u dijagnostici  dojke se  takođe  pojavljuje   šezdesetih godina (1951) prošloga  vijeka. Razvoj  ultrazvučne dijagnostike u smislu „real time“ sedamdesetih godina  daje snažan  prodor  iste  u skoro sve specijalnosti medicine. Ipak,  reputacija  ultrazvuka u dijagnostici oboljenja dojke  u tome vremen,u u  komparaciji sa mamografijom je niska, što  je prosto nerazumljivo u odnosu na  njegove mogucnosti. Možda  je  razlog  što za ultrazvučnu  dijagnostiku karcinoma  dojke moraju  biti  ispunjena tri faktora: visokokvalitetna  oprema, adekvatan  način pregleda  i stručnost ljekara. Glavne  prednosti  ultrazvuka  su u  tendenciji povećanja  tehnološkog  razvoja ultrazvučne  dijagnostike, pojavi digitalnih aparata sa visokofrekventnim sondama, kollor  i pawer dopllera, elastografije… Osnovna  prednost  ultrazvuka u odnosu na mamografiju  je  u činjenici  da  je patologiija dojke epitelijalna, vidljiva za ultrazvuk  radio–transparentna, odnosno nevidljiva za rtg  zrake. Tek kada epitelijalno  oboljenje  dojke indukuje konektivnu reakciju i ona postane vidljiva  na mamogramu zajedno sa stvaranjem mikroklacifikacija, postaje  osnov  za mamografsku dijagnostiku . Jer mamografija  ne  otkriva  samu  promjenu, ona  otkriva  konektivnu  reakciju i mikrokalcifikacije  kao indirektne znakove  bolesti (maligniteta). Formiranje  indirektnih znakova maligniteta je varijabilno. Stvaranje kalcifikata nije odlika svih karcinoma. Mamografija  ne može  otkriti male  (minimalme) karcinome dojki. Mamografija  daje  dosta  lažno  pozitivnih  i lažno negativnih rezultata. Skoro 1/3  klinički  nađenih  tumora  ne otkriva se  mamografijom. Ultrazvuk  bolje  otkriva  metastatski promijenjene  regionalne limfne žlijezde. Ako se  doda da  mamografija daje  slabe rezultate kod  žena  do četrdeset, a može se  reći  često i ispod   pedest  godina, to znatno  smanjuje njenu ukupnu  vrijednost. Na  kraju,  štetnost  izlaganja  zračenju  nije  zanemarjiva  („nužno  zlo”).

U sklopu  razvoja  ultrazvučne  diagnostike 1987. godine počinje  jedna nova ultrazvučna  tehnika, duktalna  ehografija (DE) koja se smatra superiornijom  od konvencionalne (C0)  ehotomografije. Tehnika  pregleda se  zasniva  na pregledu  svih  struktura  jednog lobusa praćenjem toka centralnog mliječnog  kanala toga lobusa. Uzdužna  osovina  sonde  usmjerena  je duž  mliječnog  kanala, od bradavice  prema  periferiji, uz analizu svih struktura: mlijiečni kanal, njegove  grane, lobulusi, okolne strukture, ligamenti,  masno tkivo fascije i  koža. DE  je  anatomski  vođena metoda koja može indentifikovati  interne mamarne strukture. Na ovaj  način   ultrazvuk  može da  ilustruje  konture duktusa   i lobulusa . I ako ultrazvuk ne može da vizualizira vrlo  tanki  epitelni  sloj kad  isti  zadeblja  da se može mjeriti  milimetrima, postaje  vidlljiv i  razlikuje se  od  konektivnog tkiva jer je manje  ehogen. Kada  su ova  dva  tkiva  jače  izrazena patoloska  razlika  u njihovoj ehogenosti  raste. Zato  zbog    anatomskog  pristupa ehotomografiji   dojke duktalna ehotomogrfaija je  senzitivnija za  rane  promjene,  tkz. minimalne karcinome  dojki u komparaciji  sa konvencionalnom ehotomografijom. Duktalna  ehografija bolje  prikazuje benigna  oboljenja  dojki: duktalnu ektasiju, epitelnu hiperplaziju, papilomatozu i  adenozu. Duktalna  ehografija zbog  svoga anatomskog pristupa bolje  prikazuje zahvaćenost okoline  promjene oko maligniteta,  ligamente, fascije i kožu.

Strana: 1 2

    Štampaj       Email
  • Published: 134 days ago on April 6, 2019
  • Objavio:
  • Last Modified: April 6, 2019 @ 4:18 pm
  • Filed Under: izdanje br. 120
  •             NOVI BROJ PDF

    center

  • center

  • center

  • center
     

    center
     

    center
     

    center