Loading...
Trenutno ste u:  Medical  >  izdanje br. 113  >  Aktuelni tekst

Transkutana električna nervna stimulacija

Objavio   /  

Ljilja Raičević, mr. prim. fizioterapije
Srednja medicinska škola, Podgorica

Transkutana električna nervna stimulacija (TENS) je analgetska tehnika dizajnirana na osnovu teorije kapije bola. Waal i Sweet (1967) su perkutanim električnim draženjem uspjeli da kod bolesnika smanje hronični bol. TENS se danas široko primjenjuje ne samo u zdravstvenim ustanovama nego i u kućnim uslovima. Tens je kao terapijsku tehniku odobrila američka Administracija za hranu i ljekove (FDA)…

tensTranskutana električna nervna stimulacija (TENS) je analgetska tehnika dizajnirana na osnovu teorije kapije bola. Waal i Sweet (1967) su  perkutanim električnim draženjem uspjeli  da kod bolesnika smanje hronični bol. TENS se danas široko primjenjuje ne samo u zdravstvenim ustanovama nego i u kućnim uslovima. Tens je kao terapijsku tehniku odobrila američka Administracija za hranu i ljekove (FDA).

TENS uređaji

Kanali su nezavisni  jedan od drugog samo u pogledu amplitude impulsa, dok su im ostali parametri jednaki. Izlazno kolo je obično s konstantnom strujom. Obično se proizvode mali, portabl stimulatori sa dva kanala, koji kao izvor energije koriste baterije od 9 volti (V), a postoje i uređaji većeg gabarita koji koriste struju iz gradske mreže napona 220 V. Električne karakteristike TENS-a zavise od  oblika, trajanja, frekvencije i amplitude impulsa, što zavisi od stimulacijskog modela.

Oblik impulsa može biti monofazni, simetrični bifazni, asimetrični bifazni oštrokutni bifazni. Trajanje impulsa obično iznosi od 2 do 400 µs. Frekvencija obično iznosi od 1 do 250 Hz. U terminologiji  transkutane  električne nervne stimulacije niska frekvencija je od 1 do 20 Hz, a visoka veća od 70 Hz. Shodno tome, razlikuju se TENS niske i visoke frekvencije.

Amplituda, to jest intenzitet ili napon impulsa prilagođava  se tako što izazovemo određeni senzorni ili motorni nadražaj ili i jedan i drugi, zavisno od vrste TENS-a koji želimo primijeniti.

U odnosu na amplitude, razlikuju se TENS niske i visoke amplitude.

Stimulacijski model TENS-a može biti kontinuirani, TENS u salvama (engl. burst) i modulacioni. Prema vrsti TENS-a, te zavisno od frekvencije impulsa, amplitude i trajanja impulsa razlikujemo: konvencionalni (engl. conventional – CONV) TENS, akupunkturi sličan TENS (engl. acupuncture like – AL-TENS), kratki intenzivni (engl. brief intense – BI) TENS i TENS u salvama.

Shodno teoriji kontrole ulaza (vrata) bola svaka vrsta TENS-a profilisana je tako da djeluje na određene senzitivne završetke: na Aβ ili Aδ vlakna ili i na jedna i na druga. Prema tome svaka vrsta TENS-a ima svoj (glavni) analgetski mehanizam koji se karakteriše određenim intenzitetom u određenom vremenu. Konvencionalni TENS profilisan je  djelovanjem na debela Aβ vlakna s niskim pragom nadražljivosti.

Frekvencija iznosi 80 do 250 Hz. Trajanje impulsa je 40 do 60, pa i do 100 µs. Amplituda je niska; podešava se tako da omogući samo senzorni nadražaj ispod elektroda u vidu parestezije, a ne smije izazvati mišićnu kontrakciju niti bol.

Akupunkturi sličan TENS profilisan  je tako da aktivira Aα eferentna motorna vlakna (G I) izazivajući fazičke mišićne kontrakcije, pod čijim uticajem se u mišićima aktiviraju ergoceptori: Aδ vlakna (G III).

Frekvencija impulsa je niska, niža od 10 Hz, od 1 do 4 Hz. Trajanje impulsa je relativno dugo: 150 do 250 µs. Amplituda impulsa je veća nego kod konvencionalnog, jer treba postići ne samo senzornu, već i motornu stimulaciju, fazičku mišićnu kontrakciju.

Primjenjuje se na motorne tačke u miotomu segmentno vezanom za mjesto bola, a aplikacija traje 30  minuta, jednom dnevno. Nastaje  ekstrasegmentna analgezija na sličan način kao i akupunkturom TENS-u, pa je otuda tako nazvan.

Naziv akupunkturi sličan TENS nije adekvatan: opisuje se kao TENS koji se primjenjuje na akupunkturne tačke bez obzira na mišićnu aktivnost koju izaziva.

Kratki intenzivni TENS aktivira nociceptivna Aδ vlakna u koži i izaziva perifernu blokadu prenosa nociceptivnih impulsa.

Kratki intenzivni TENS ima sljedeće karakteristike. Frekvencija impulsa je visoka: do 250 Hz. Trajanje impulsa je 50 do 250 µs. Amplituda impulsa je visoka i treba obezbijediti jak ali podnošljiv senzorni podražaj s minimalnom mišićnom kontrakcijom. Frekvencija impulsa je niska, niža od 10 Hz, od 1 do 4 Hz. Trajanje impulsa je relativno dugo: 150 do 250 µs. Amplituda impulsa je veća nego kod konvencionalnog, jer treba postići ne samo senzornu, već i motornu stimulaciju, fizičku mišićnu kontrakciju.

 

Ljilja Raičević, mr. prim. fizioterapije
Srednja medicinska škola, Podgorica

    Štampaj       Email
  • Published: 196 days ago on Septembar 6, 2018
  • Objavio:
  • Last Modified: Septembar 6, 2018 @ 5:10 pm
  • Filed Under: izdanje br. 113