Loading...
Trenutno ste u:  Medical  >  izdanje br. 104  >  Aktuelni tekst

Ishrana starih (II)

Objavio   /  

Dr Marija Mrdak, specijalista higijene
Institut za javno zdravlje

Kod starih osoba se preporučuje da ukupni sadržaj masti u dnevnom obroku bude do 30% kod prtetežno sedanternog načina života ili do 35% kod aktivnih starih osoba. Posebno treba naglasiti da unos zasićenih masti treba da se ograniči na 8%. Restrikcija zasićenih masnih kisjelina u ishrani je značajna za snižavanje koncentracije LDL-holesterola u plazmi, kao i ukupnog holesterola. Međutim, nije pokazano da izolovana redukcija holesterola hranom može značajno da utiče na njegovo smanjenje u plazmi. Smanjivanje unosa zasićenih masti u ishrani doprinosi prevenciji koronarne bolesti, kao i povećanje unosa nezasićenih masnih kisjelina…

Proteini

Energetski  unos se ne može  izolovano posmatrati od unosa proteina jer zajedno predstavljaju kritičnu i multifaktorijalnu komponentu ishrane u starenju. Populacija starih je sklona češćem povređivanju pri padu ili pri svakodnevnim aktivnostima. Zna se i da se  atrofična koža starih lako povređuje. Deficit  proteina doprinosi sporom zarastanju rana, a hipoalbuminemija dovodi do edema. Potrebe u proteinima rastu u slučaju sepse, traume, post hiruškog tretmana. Istraživačke studije još od 1985. godine ispituju hipotezu da u stvari organizam starih ljudi zahtijeva povećan unos proteina, a ne smanjen. Prema najnovijem izvještaju epidemioloških retrospektivniih studija, kao i eksperimentalnih studija, pokazano je da povećani unos proteina ishranom stimuliše sintezu proteina u mišićnom tkivu.  To ukazuje da gubitak mišićnog tkiva u starosti nije rezultat smanjene mogućnosti efikasne utilizacije amino kisjelina, već nedovoljnog unosa proteina, amino kisjelina i energije.

Prema ekspertskoj grupi FAO iz 1985., preporučeni dnevni unos proteina za stare je iznosio 0,75g/kg/dan, a što je isto kao i za odraslu populaciju. Međutim, preporuke od 2002. godine  su da dnevne potrebe u proteinima kod starih budu 0,9-1,1g/kg tjelesne mase, odnosno 12-16% u okviru dnevnog unosa. Predložene vrijednosti za  unos proteina su poželjne, jer utiču na povećanje mišićne mase i nivoa IGF-1(insulinu sličan faktor rasta), čime se potvrđuje adekvatnost kvantitativnog unosa proteina. Zbog svih navedenih razloga održavanje optimalnog unosa proteina kod starih je neophodno. Takođe, u novim preporukama iz 2006- DRI (preporučeni dnevni unos) za proteine  za starije osobe iznosi 0.8g/kgTM, isto kao i za odrasle, samo je bitno da se obezbijedi  adekvatnost unosa, a ne da se poveća količina.

Optimalni unos proteina u starosti je veoma važan ako postoji akutno ili hronično oboljenje koje dodatno povećava katabolizam, pa su i povećane potrebe za proteinima neophodne za održavanje azotne ravnoteže. U tom slučaju uobičajeni unos proteina je nedovoljan.

Iako sa starenjem dolazi do značajne regresije mišićne mase, sinteza proteina i  kompletan metabolizam proteina su nepromijenjeni. To potvrđuje i činjenica da je visceralna rezerva proteina očuvana. Takođe, kod starih osoba ne dolazi do redukcije albumina u serumu, retinol-vezujućeg proteina ili prealbumina, a koji su pokazatelji visceralne  rezerve proteina.

Masti

Kod starih osoba se preporučuje da ukupni sadržaj masti u dnevnom obroku bude do 30% kod prtetežno sedanternog načina života ili do 35% kod aktivnih starih osoba. Posebno treba naglasiti da unos zasićenih masti treba da se ograniči na 8%. Restrikcija zasićenih masnih kisjelina u ishrani je značajna za snižavanje koncentracije LDL-holesterola u plazmi, kao i ukupnog holesterola. Međutim, nije pokazano da izolovana redukcija holesterola hranom može značajno da utiče na njegovo smanjenje u plazmi. Smanjivanje unosa zasićenih masti u ishrani doprinosi prevenciji koronarne bolesti, kao i povećanje unosa nezasićenih masnih kisjelina.

Polinezasićene masne kisjeline su  korisne za populaciju starih osoba  zbog svog antitrombogenog, antiaterogenog i  antiaritmogenog dejstva, kao i za jačanje imune funkcije organizma starih osoba. Kardioprotektivno dejstvo ispoljavaju  masne kisjeline iz n-3 familije porijeklom iz “morske” hrane, dok to nije slučaj sa  vegetabilnim namirnicama n-6 familija polinezasićenih masnih kisjelina. Dosadašnja istraživanja su pokazala da n-3 masne kisjeline utiču na inhibiciju funkcije T-limfocita čime se utiče na supresiju  sinteze proinflamatornih citokina kao što su interleukin IL-1 i tumor nekrozis faktor, kao i eikosanoida (prostaglandin E2 i leukotriena B4)(18,19). Efekat n-3 masnih kisjelina  se manifestuje povećanom sintezom lipidnih peroksida što se može prevenirati povećanim unosom vitamina E. Stoga, povećan unos  n-3 masnih kisjelina prevenira rizik za inflamatornu koronarnu bolest srca, ali je neophodno precizirati optimalni nivo unosa vitamina E  kako bi se  prevenirao supresivni efekat  ribljeg ulja na T-limfocite i očuvao korisni efekat redukcije  inflamatornih citokina i eikosanoida.

Mononezasićene masne kisjeline su takođe korisne u ishrani starih osoba jer utiču na smanjenje osjetljivosti za oksidaciju LDL frakcije. Maslinovo ulje, kao veoma bogat izvor  mononezasićene masne kisjeline, ispoljava komleksan protektivni efekat ne samo zbog sadržaja oleinske kisjeline, već i zbog sadržaja vitamina E i flavonoida.

Poželjno je da se masti obezbijede iz raznovrsnih namirnica, a najbolje je da to bude riba, soja, laneno sjeme, ulje uljane repice, zeleno lisnato povrće, maslinovo ulje.

Kalcijum

Apsorpcija kalcijuma je kod starih osoba smanjena i smatra se da je to zbog promjene u metabolizmu vitamina D. Atrofični gastritis  je praćen i smanjenom sekrecijom želudačne kisjeline koja je neophodna za apsorpciju kalcijuma. Neadekvatna ingestija kalcijuma je veoma česta u  populaciji, a za optimalnu utilizaciju kalcijuma neophodan je i adekvatan unos vitamina D. Preporuke za unos kalcijuma u prisustvu optimalne  količine vitamina D (10-20 μg/dan) su 800-1200 mg/dan.

Strana: 1 2

    Štampaj       Email
  • Published: 134 days ago on Decembar 11, 2017
  • Objavio:
  • Last Modified: Decembar 11, 2017 @ 2:38 pm
  • Filed Under: izdanje br. 104